Gde smo u “Material Handling”-u?

Inovacija je putovanje.

Godišnji izveštaj MHI* – INDUSTRIAL REPORT za 2021. gleda na to gde smo i kuda idemo sa automatizacijom i novim tehnologijama.

+ + +

Godišnji industrijski izveštaj za 2021. godinu, napravljen u saradnji sa Delloite-om, otvara se citatom Džona Pakstona, gen. direktora MHI-a: Stabilizacija lanca snabdevanja nikada nije bila važnija, piše Pakston. Kompanije koje su investirale u digitalne tehnologije pre pandemije bile su spremnije i sposobnije da se prilagode, prežive i čak napreduju tokom prekida. Biće spremni i kada sledeća kriza neizbežno pogodi.

Istorijski gledano, kada je reč o usvajanju automatizacije i tehnologije, posebno  novih tehnologija,  skladištenje i distribucija su imali  pristup “čekaj da vidimo”. Na primer, automobilska industrija koristi robotiku otkako je GM 1961. godine instalirao svog prvog robota “pick and place” (“uzmi i postavi”) na proizvodnu liniju. To je 60 godina upotrebe robota! Naša industrija upravo uči da pilotira robotima.

*MHI – Vodeća asocijacija MATERIAL HANDLING INDUSTRY – za industriju rukovanja materijalima, logistike i industrije lanaca snabdevanja

*** *** ***

Šaljivi razlozi mogu objasniti oklevanje da menadžeri prihvate novu tehnologiju i automatizaciju: troškovi i dostupnost radne snage, borba sa visokim platama, posebno sa sindikatima –  za njih je automatizaciju bilo lakše opravdati. U međuvremenu, radna snaga u distributivnim objektima bila je dostupna, mnogobrojna i relativno jeftina.

“Throwing more bodies on the problem” (baci više tela na problem) bilo je održivo rešenje.

Zemljište je bilo dostupno i jeftino: kada se većina robe distribuirala iz glavnog grada u drugi industrijski objekat ili veliku maloprodaju, izgradnja čvorišta i skladišta dalje od urbanih centara bila je održiva mrežna strategija. Na primer, dodavanje fizičkog prostora za više prostora za skladištenje tj veći kapacitet skladištenja –  bilo je jeftinije od dodavanja automatizovanog skladišta!

Rigidnost nasuprot fleksibilnosti: automatizacija najbolje radi u predvidljivim e-okruženjima gde se isti zadatak ponavlja iznova i iznova. Kao rezultat toga, automatizacija je stvorena da obavi zadatak, da ga obavi dobro i da sve to – ponovi.

Distribucija je suštinski haotična. Obim narudžbe je nepredvidljiv, stavke kojima se rukuje često se menjaju i zahtevi kupaca evoluiraju. Po pravilu, ljudi i konvencionalno rukovanje bili su fleksibilniji od automatizacije. Jednostavnije je prilagoditi svoj sistem nosača novoj veličini palete nego automatizovani sistem za skladištenje i preuzimanje (AS RS).

Rizik za vaše poslovanje ili karijeru zbog neuspelog projekta automatizacije bio je veći od rizika neautomatizacije

Porast e-trgovine, zajedno sa globalnom recesijom, sve većim očekivanjima kupaca, potrebom da se približi kupcu, uključujući distributivna čvorišta u blizini skupih urbanih centara, i konačno, nedostatak svega (uključujući radnu snagu po svaku cenu), okreću se svi argumenti protiv usvajanja inovativnih tehnologija u glavama onih koji su donosili odluke o (ne)automatizaciji. Preživljavanje ili u poslovnom smislu, otpornost, stvara napredak u industriji.

Kao što je Thomas Boikin, vođa specijalnog lanca snabdevanja iz kompanije Delloite Consulting, prošlog meseca rekao za Modern: Fleksibilnost i otpornost uvek su bili važni, ali mnoge kompanije su ih tretirale kao „lepe stvari koje imaju“. U ovogodišnjem riportu, MHI i Deloitte ponovo su anketirali više od 1000 lidera u industriji da bi shvatili kako oni reaguju na pandemiju, ali što je još važnije, kako trasformišu svoj lanac snabdevanja usvajanjem digitalnih tehnologija. Kako dodavanje tehnologije napreduje iz lepog u prioritetno? Evo šta su zaključili:

Opasnost od poremećaja

Godinama se POREMEĆAJ posmatrao kao termin vezan za novu tehnologiju, novi poslovni model ili kombinaciju dva načina koji su destabilizovali postojeće stanje i na taj način ostavili mnoge kompanije zaglavljene u zastarelom načinu rada. Pomislite kako su Aj-pod i digitalna muzika napravili velike rezultate u muzičkoj industriji ili kako su usluge audio i video striminga nadmašile tradicionalni radio, bioskope, pa čak i konvencionalno televizijsko emitovanje.

Covid 19 dao je novo značenje poremećajima s obzirom na obim i strukturu globalnog isključivanja lanaca snabdevanja. Prethodni poremećaji u lancu snabdevanja bili su tipično regionalni i vremenski ograničeni: kada uragan triput pogodi atlantsku obalu, proizvođači i distributeri možda ne mogu predvideti štetu od oluje, ali mogu predvideti manje ili više kada će biti pogođeni i znaju, ako i dalje (po)stoje nakon prolaska oluje, koliko vremena im treba da se vrate u pogon.

Kovid 19 se nije razlikovao samo u pogledu veličine i obima, već je na dva načina otvorio oči menadžerima lanca snabdevanja, smatra se u Deloitte-ovom izveštaju o Globalnoj Otpornosti za 2021-u. Prvo, skoro dve trećine (62%) anketiranih lidera lanaca snabdevanja veruje da će se slični poremećaji velikog obima dogoditi u budućnosti, ali samo 30%  ispitanika veruje da se njihova organizacija može prilagoditi i preokrenuti smetnje u svoju korist, a samo 34%  oseća se spremnim da vode svoju organizaciju kroz te događaje.

Šta je onda činiti?  49% ispitanika je reklo da ubrzavaju potrošnju na 11 digitalnih tehnologija koje je locirao Deloitte, kako bi svoje poslovanje učinili otpornijim na zamke budućnosti. Povrh toga: 45% menadžera planira da uloži najmanje milion dolara u naredne dve godine, a 12% te grupe planira da uloži više od 10 miliona dolara, rekao je Bojkin, i to je ohrabrujuće.

Alati za optimizaciju poslovanja i poslovne mreže, klaud (cloud) servisi za rad i skladištenje podataka, robotika i automatizacija, senzori i automatska identifikacija, predvodili su listu tehnologija (koje je locirao Deloitte). Više od 50% ispitanika kažu da  su znatno povećali ili povećavaju ulaganja u te oblasti. U sredini “čopora” tehnologija nalazi se prediktivna analitika, industrijski IoT, AI veštačka inteligencija, autonomna vozila i dronovi, kao i nosive mobilne tehnologije (npr pametni sat) sa procenjenih 30 do 45% ispitanika koji ulažu u te oblasti. 3D štampaci I blokcein* tehnologije zaokružuju listu, sa manje od 25% ispitanika koji su povećali potrošnju u ovim oblastima.

* Blokčejn je baza podataka koja se ne nalazi na jednom mestu, već je čine manje baze (blokovi) koje su međusobno digitalno povezani, a koji sadrže informacije o digitalnim transakcijama bilo koje vrste: od vlasničkih listova, preko podataka iz knjige rođenih, do ugovora kojima se regulišu autorska prava. Prilikom njihove razmene nema nikakvog regulatora osim same mreže koja sadrži informacije o svim transakcijama koje su ikada izvedene. Blokčejn ima oblik niza binarnih bitova, jedinica i nula koje računari mogu da obrađuju i pojednostavljuju tako da ih ljudi mogu čitati.

Jedno od klučnih otkrića izveštaja je da ispitanici veruju da će im ulaganja u digitalne tehnologije i inovacije omogućiti brži i efikasniji odgovor na neposredne izazove i poremećaje, oporavak brže od konkurenata i kao rezultat, stvaranje konkurentske prednosti u tržište.

Kao što je primetio Pakston, iako su svi bili ravnopravni kada je trebalo naučiti kako bezbedno raditi tokom pandemije i boriti se sa radnom snagom i drugim nedostacima, kompanije poput Amazon-a, koje su već investirale u digitalne tehnologije, bile su u boljoj poziciji da nastave sa radom i videli su kako im je profit značajno porastao u poslednjih godinu dana.

Posle Kovida

Mnogo je pisano o potrebi za otpornim lancima snabdevanja, i za fleksibilnim sistemima. Jedna oblast u istraživanju MHI-ja je kako organizacije prevode te zahteve u svoje poslovne strategije i tehnologije koje primenjuju za izvršenje. Strategije uključuju regionalizaciju njihovih lanaca snabdevanja i diverzifikaciju geografskog prostora baze dobavljača. Rad na izgradnji dugoročnih poslovnih veza sa nekoliko dobavljača, uz povećanje fleksibilnosti i skalabilnosti njihovih mogućnosti proizvodnje i lanca snabdevanja. Stvaranje sigurnosnog lagera  kritičnih materijala i preispitivanje kompromisa između raznolikosti proizvoda i operativne fleksibilnosti, navodi se u izveštaju.

Na primer, 37% ispitanika regionalizuje svoj lanac snabdevanja, a slični broj diverzifikuje geografski svoje baze snabdevanja. 43% radi na izgradnji odnosa sa dobavljačima, za koje veruju da će umnogome pomoći u teškim trenutcima. Lojalnost.

Ispitanici su takođe rekli da prelaze sa jednog izvora snabdevanja kritičnim materijalima, što je zajednička strategija poslednjih godina, na više dobavljača koji se nalaze na različitim geografskim teritorijama. Zamisao je da bi, ako bi na primer cunami ponovo prekinuo snabdevanje u Japanu, dobavljač u Severnoj Italiji, Indiji, Meksiku i SAD-u mogao biti u stanju da preuzme dobavljanje.

Pored strateških akcija snabdevanja poput gore navedenih, tri glavne akcije koje su ispitanici istakli kao važne za buduće poremećaje uključuju: saradnju sa dobavljačima radi boljeg razumevanja tehnologije i njene primene i bolje razumevanje benefita kojim se ostvaruje prednost (48%), učenje i upravljanje novim tehnologijama (42%) i povećanje investicija i budžeta za inovativne tehnologije (39%).

Ispitanici su takođe prepoznali da lanac snabdevanja u budućnosti ne zahteva samo usvajanje inovativnih tehnologija, već i drugačiji skup veština menadžera i saradnika u lancu snabdevanja. Tako, 37% ispitanika reklo je da regrutuje različite skupove veština  kod ljudi kako bi se uskladili sa budućim potrebama, 33% menja svoje organizacione strukture kako bi stvorili kulturu inovacija, a 30% vrši prekvalifikaciju i obuku radnika za nove tehnologije.

Usvajanje tehnologije

Tehnologija će biti ključni pokretač novih strategija lanca snabdevanja i za stvaranje odzivnijeg i otpornijeg poslovanja. To se odrazilo na ovogodišnju anketu kroz koju vidimo da se danas koriste gotovo sve napredne digitalne tehnologije obuhvaćene izveštajem. Očekuje se veliki proboj na najširem komercijalnom frontu u naredne dve godine.

Evo o kojih 11 tehnologija je rec, predstavljene su kroz prikaz procenata ispitanika koji imenovane tehnologije koriste u danasnjici, ili planiraju da ih uvedu u poslovanje u naredne dve godine, u narednih 3 do 5 i iznad toga:

NOTA: Trasing doo na današnji dan (12.Jun2021.) koristi sve navedene tehnologije osim: br.5 Prediktivna Analitika, br 11 Blockchain, i br12 – 4D štampanje. Ove tehnologije nisu ni u planu pa možemo da zakljucimo da Trasing koristi i brzo usvaja nove tehnologije

Najvažnije, kako ističe Boikin, 90% ispitanika očekuje da će koristiti svih 11 tehnologija koje MHI prati u određenoj meri u roku od 5 godina.

Ti planovi podržavaju se značajnim investicionim planovima. Na primer, nekih 57% ispitanika planira da uloži između 10 i 100 miliona dolara u robotiku i automatizaciju narednu godinu ili dve. Četrdeset osam odsto ispitanika planira da uloži slične količine u računarstvo i skladištenje u Klaudu u narednih 1 ili 2 godine. I dok je 3d štampanje zaostajalo na listi kada je reč o investicionim planovima, 74% ispitanika je i dalje reklo da planira da uloži između 5 i 10 miliona $ u tehnologiju, a 26% planira da uloži između 10 i 100 miliona $.

Prikaz investicija u nove tehnologije, izražen u procentima ispitanika koji investiraju sume od 5 – 10 mil$, 10 – 50 mil$, 50 – 100 mil$ i preko toga

Uprkos entuzijazmu za sledeću generaciju tehnologija u lancu snabdevanja, postoje prepreke za usvajanje. Na primer, iako će robotika verovatno privući najviše ulaganja u naredne dve godine, nešto više od 20% ispitanika reklo je da ne postoji jasan poslovni slučaj za tehnologiju u smislu primene, još 20% je reklo da postoji kulturna averzija prema riziku unutar organizacije kroz usvajanje tehnologije, a 10% navodi nedostatak adekvatnog talenta u svojoj organizaciji za usvajanje. Procenjuje se da je 12% reklo da jednostavno nisu voljni da ulažu u tehnologiju. Nedostatak razumevanja tehnologije i tehnološkog okruženja navodi 15% do 25% ispitanika u svakoj kategoriji.

Nisu sve vesti loše. U stvari, i dalje su dobri nagoveštaji za industriju. Rezultati ankete pokazuju da mnoge organizacije nisu utvrdile jasan poslovni slučaj za investiranje, navodi se u izveštaju. Ipak činjenica da sve anketirane organizacije već ulažu milione u te tehnologije, sugeriše da se način investiranja mora sprovoditi proaktivno. Na proaktivni pristup gleda se kao na ključnu stvar u uspostavljanju dugoročne konkurentnosti.

Kao što je primetio John Pakston, kompanije koje su investirale u digitalnu tehnologiju pre Covid pandemije, uspele su da se prilagode, prežive i napreduju tokom poslednjih godinu i po dana. Inovacije će biti od suštinskog značaja za one koji žele da budu spremni za sledeću krizu.

Shodno više nego relevantnim zaključcima izveštaja čije smo odabrane delove predstavili vama u ovom tekstu, pozivamo vas da zajednički osiguramo da vaš proces bude u najmanju ruku – konkurentan u budućnosti.

Comments are closed.