Nova Uredba (EU) 2023/1230 objavljena u Službenom listu Evropske unije 29. juna 2023-e, u potpunosti će zameniti postojeću Direktivu 2006/42/EC („Direktiva o mašinama“) od 20. januara 2027. To znači da proizvođači tehnologije (tehnoloških proizvoda) imaju tri godine da se prilagode novim zahtevima navedenim u nastavku.
KRATKI UVOD
Nakon dugotrajnog i (na trenutke) spornog zakonodavnog procesa, nova Uredba o mašinama je odobrena i objavljena. Iako su sve države članice priznale potrebu da se uzmu u obzir nove tehnologije i potreba za većim pojednostavljenjem i jasnoćom u konkretnim odredbama, rezultati nisu sasvim zadovoljavajući.
Iako se Uredba bavi ključnim pitanjima kao što su digitalne tehnologije, veštačka inteligencija, digitalizacija i primena sajber bezbednosti na mašine, u stručnim krugovima vlada mišljenje da je uredba propustila značajnu priliku da razjasni dugotrajne, osetljive i kontroverzne aspekte, uključujući definiciju mašina i delimično završenih mašina.
Tokom procesa odobravanja, pojavile su se i razlike u mišljenjima između pojedinih zemalja, pri čemu su se neke, pre svega Francuska, zalagale za proširenu listu opasnih mašina koje zahtevaju prethodnu sertifikaciju od strane ovlašćenog tela, dok su se druge zemlje, poput Italije i Nemačke, protivile ovom predlogu. Konkretno, debata oko ove teme je istakla (potencijalno) direktne posledice po ambalažnu i industriju pakovanja (packaging industry) jer je uključivala predlog da se paletizatori (paletizeri), depaletizatori (depaletizeri) i druge mašine koje se nalaze na kraju linija (“end of line” machines, “end of line” solutions) stave na listu opasnih mašina. Za razumevanja ovog “sukoba” važno je napomenuti da su Nemačka i Italija apsolutni lideri u ovoj idustrijskoj grani.
Kao odgovor, UCIMA (Italijansko udruženje proizvođača mašina za pakovanje), u saradnji sa “Konfindustrijom” iz Rima i Delegacijom “Konfindustrije” u EU (u Briselu), preduzela je akciju kako bi evropske vlasti i evroposlanici bili svesni nepraktičnosti takve mere i prilično je uspešno radila na njenom poništavanju. Pored toga, napori ove asocijacije doprineli su objavljivanju poboljšanog teksta u poređenju sa prvobitnim predlogom koji je Komisija EU objavila 21. aprila 2021.
Razlike u odnosu na prošlost
Kao što je pomenuto, Uredba uključuje brojne nove elemente, ali takođe prikazuje niz kritičnih aspekata za koje postoji nada da će biti razjašnjeni u budućem EU vodiču za primenu.
Jedan posebno važan novi aspekt je pravni aspekt formulacije. Drugim rečima, Direktiva (EU zakonodavne preporuke koje potom treba da donesu sve države članice pojedinačno u formi sopstvenih zakona) je transformisana u Uredbu (zakon EU koji je direktno primenljiv (obavezan) u svim državama članicama).
Transformisanjem Direktive u Uredbu obezbeđuje se ujednačenija primena u celoj EU, izbegavaju se kašnjenja koja proizilaze iz sporog ritma donošenja od strane pojedinačnih država članica i shodno tome pruža se veća pravna sigurnost. Važno je napomenuti da je Evropska komisija u više navrata navela da dobrovoljno usvajanje Uredbe nije dozvoljeno pre datuma primene. To znači, na primer, da pre 20. januara 2027. proizvođači neće moći da izdaju EC deklaracije o usaglašenosti prema Uredbi 2023/1230 čak i ako su već suštinski ispoštovali nove tehničke zahteve.
Bez obzira na to, ništa ne sprečava proizvođače da se dobrovoljno pridržavaju novih tehničkih zahteva unapred na osnovu ugovornih sporazuma. Istovremeno, proizvođači će morati pažljivo da upravljaju pitanjima koja se odnose na isporuke proizvoda krajem 2026. i početkom 2027. godine, uključujući ugovorne aspekte, s obzirom da će se od 20. januara 2027. nova Uredba 2023/1230 primenjivati na sve mašine stavljene na tržište ili stavljene u upotrebu od tog datuma nadalje.
Jedan suštinski aspekt od značaja za industriju pakovanja i ambalaže (Packaging Industry) je da instalaciju i/ili integraciju skoro uvek obavlja sam proizvođač i da se u suštini to može smatrati integralnim delom procesa proizvodnje na licu mesta instalacije.
Najznačajniji novi aspekti Uredbe su navedeni u nastavku, praveći razliku između „zakonskih članova“ (članovi 1 do 54) i „Osnovnih bezbednosnih zahteva“ (novi Aneks III).
Uvođenje koncepta „značajnih modifikacija“ mašina
Pitanje modifikacije mašina i moguća pojava obaveze (ponovnog) CE označavanja oduvek su bili predmet mnogih diskusija i na početku su se rešavali kroz zakonodavstva koje su usvojile pojedine države članice. Različita izdanja Vodiča za primenu Direktive o mašinama su pokušala da razjasne različite aspekte, dok se sama Direktiva 2006/42/EC ne bavi ovim pitanjem.
Nova Uredba konačno pokušava da pruži jasnoću, jer se takođe primenjuje na proizvode koji su pretrpeli „značajnu modifikaciju“, drugim rečima izmene:
- izvršene fizičkim ili digitalnim putem nakon što je ta mašina ili srodni proizvod stavljen na tržište ili stavljen u upotrebu
- koje nisu predviđene ili planirane od strane proizvođača
- i koje utiču na bezbednost te mašine ili povezanog proizvoda stvaranjem nove opasnosti ili povećanjem postojećeg rizika, što zahteva dodavanje štitnika ili zaštitnih uređaja toj mašini ili povezanom proizvodu, čija obrada zahteva modifikaciju postojećeg bezbednosnog (kontrolnog) sistema; ili usvajanje dodatnih zaštitnih mera kako bi se obezbedila stabilnost ili mehanička čvrstoća te mašine ili srodnog proizvoda.
Aspekt modifikacije je takođe od najveće važnosti u sektoru pakovanja i ambalaže. Proizvođači dobijaju brojne komercijalne zahteve, čak i godinama nakon početne instalacije, da poboljšaju performanse mašina, prošire funkcije ili da naprave druge vrste modifikacija. Neke kompanije su čak učinile nadogradnju sopstvenih ili mašina drugih proizvođača važnom oblasti svog poslovanja. Međutim, prema novoj Uredbi proizvođači će biti u obavezi da unapređene mašine tretiraju na isti način kao i novi plasman na tržište, što će rezultirati potrebom da se poštuju tehnički standardi koji su na snazi u vreme nove CE oznake.
Obaveze uvoznika i distributera
U skladu sa novim zakonodavnim okvirom, nova Uredba o mašinama uvodi pravila za uvoznika i distributera (član 3) i utvrđuje njihove obaveze.
Posebnu pažnju zaslužuje uvoznik, odnosno lice koje na tržište EU stavlja proizvod iz treće zemlje u okvire Uredbe. Uvoznik ima brojne obaveze (čl. 13 i 14), uključujući, na primer, da obezbedi da se na tržište stavljaju samo mašine koje su usklađene sa standardima ili srodni proizvodi, da je proizvođač sproveo odgovarajuće postupke ocenjivanja usaglašenosti (član 25) i izradio tehničku dokumentaciju. (Aneks IV, deo A), i da mašina ili srodni proizvod nosi oznaku CE, itd.
Jedno zapažanje: Uredba (EU) 2019/1020 o tržišnom nadzoru i usklađenosti proizvoda, koja je stupila na snagu u julu 2021. godine, primenjuje se na širok spektar propisa uključujući Direktivu o mašinama i već utvrđuje ove postupke i njihove obaveze. Drugim rečima, Uredba 2023/1230 samo ponavlja pravila koja su već bila na snazi i na koja će evropski proizvođači/distributeri morati da budu spremni kada uvoze proizvode izvan EU (Srbija, Bliski, Srednji i Daleki istok, Tajvan, itd.), što je široko rasprostranjena praksa npr. za određene “end of line” tehnologije i mašine.
Sigurnosne komponente: softver
U novoj Uredbi o mašinama, definicija „sigurnosne komponente“ obuhvata ne samo fizičke uređaje već i digitalne uređaje, uključujući softver, što je čini prvom uredbom te vrste koja se primenjuje na nematerijalni proizvod. Softver koji obavlja bezbednosne funkcije i koji se stavlja na tržište odvojeno mora da nosi CE oznaku i da bude propraćen EU deklaracijom o usaglašenosti i, gde je potrebno, uputstvima za upotrebu.
Tehnička dokumentacija
Konačno, Uredbom se uvodi mogućnost davanja uputstva za upotrebu u digitalnom formatu (član 10), u kom slučaju proizvođač mora:
- označiti na mašini, na njenom pakovanju ili u propratnom dokumentu način pristupa digitalnom uputstvu;
- predstaviti uputstva u formatu koji omogućava korisniku da ih odštampa i preuzme i sačuva na elektronskom uređaju tako da može da im pristupi u svakom trenutku, posebno tokom kvara mašine ili povezanog proizvoda ( ovaj zahtev se takođe primenjuje kada su uputstva za upotrebu ugrađena u softver mašine ili srodnog proizvoda);
- učiniti dostupnim onlajn tokom očekivanog životnog veka mašine i najmanje 10 godina nakon stavljanja mašine na tržište;
- besplatno u roku od mesec dana dostaviti uputstvo za upotrebu u papirnom formatu, na zahtev korisnika prilikom kupovine.
Osnovni zdravstveni i bezbednosni zahtevi (EHSR- Essential Health and Safety Requirements)
Određeni broj osnovnih zdravstvenih i bezbednosnih zahteva je izmenjen ili dodat (Aneks III), posebno u cilju rešavanja rizika specifičnih za mašine povezane sa novim digitalnim tehnologijama. Konkretno, sledeći zahtevi su izmenjeni:
1.1.2 Principi integracije bezbednosti su izmenjeni kako bi se omogućilo korisnicima da provere bezbednosne funkcije mašina
1.1.6 o ergonomiji
1.2.1 o sistemima upravljanja
1.3.7 o rizicima vezanim za pokretne delove
1.6.2 o pristupu radnim pozicijama i servisnim mestima
2.2.1.1 o uputstvima za upotrebu u vezi sa vibracijama
3.2.2 o sedenjima (sedalnim elementima)
3.5.1 o baterijama (novi zahtev za baterije sa automatskim punjenjem za mobilne mašine)
3.6.3.3 o autonomnim mobilnim mašinama ili srodnim proizvodima
I uvedeni su sledeći zahtevi:
1.1.9 o zaštiti od korupcije
3.2.4 o funkciji nadzora
3.5.4 o opasnosti od kontakta sa nadzemnim vodovima pod naponom
Veštačka inteligencija i sajber bezbednost
Nova Uredba o mašinama primenjuje se na sisteme koji koriste tehnologije veštačke inteligencije za aspekte koji se potencijalno tiču bezbednosti mašina. Posebno, procena rizika mora uzeti u obzir evoluciju ponašanja mašina dizajniranih da rade sa različitim nivoima autonomije. Što se tiče novog suštinskog zahteva za zdravlje i bezbednost koji se eksplicitno odnosi na zaštitu IT sistema od korupcije, jasno je da je IT bezbednost aspekt koji se više ne može zanemariti. Danas su skoro sve mašine povezane na mreže podataka koje mogu biti meta napada. Takve pojave su se već dešavale i biće sve češće u budućnosti.
Iz tog razloga, nova Uredba zahteva da kontrolna kola vezana za bezbednost budu projektovana na takav način da spreče zlonamerne napade uz održavanje ispravnog ponašanja mašine.
Mašina takođe mora da prikupi dokaze o legitimnoj ili nelegitimnoj intervenciji u toj hardverskoj komponenti, kada je to relevantno za povezivanje ili pristup softveru koji je kritičan za usaglašenost mašine ili povezanog proizvoda. Slični zahtevi su uvedeni i za softver. Zahtev koji se odnosi na bezbednost i pouzdanost kontrolnih sistema (1.2.1.) je modifikovan da zahteva, između ostalog, da su projektovani i izrađeni na takav način da „mogu da izdrže, tamo gde je to primereno okolnostima i rizicima, planirane operativne stresove i nameravane i nenameravane spoljne uticaje, uključujući razumno predvidive zlonamerne pokušaje trećih strana koji dovode do opasne situacije”.
Interakcija čovek-mašina
Sistemi upravljanja mašinama sa potpuno ili delimično samorazvijajućim ponašanjem ili logikom, a koji su projektovani da rade sa različitim nivoima autonomije moraju da ispunjavaju specifične zahteve dizajna i konstrukcije. S tim u vezi, zahtevi koji se odnose na ergonomiju (1.1.6.) su takođe modifikovani.
Neki zahtevi su modifikovani da bi se uzele u obzir interakcije čoveka i mašine, kao što je onaj koji se odnosi na rizike u vezi sa pokretnim delovima (1.3.7.). Ovaj zahtev sada precizira da „sprečavanje rizika od kontakta koji vodi do opasnih situacija i psihološkog stresa koji može biti izazvan interakcijom sa mašinama treba da bude prilagođen koegzistenciji čoveka i mašine u zajedničkom prostoru bez direktne saradnje i interakcije čoveka i mašine.”.
U praksi, tradicionalne metode zaštite ljudskih operatera odvajanjem opasnih zona više nisu primenljive kada ljudi i mašine moraju da rade u zajedničkom radnom prostoru, kao što je slučaj u aplikacijama sa kolaborativnim robotima (ili kobotima*). Mora se uzeti u obzir i psihološki stres izazvan ovim radnim situacijama.
Uredbom je izmenjen zahtev koji se odnosi na pristup radnim pozicijama i servisnim mestima (1.6.2.), precizirajući da „u slučaju mašina u koje ljudi ulaze radi rada, podešavanja, održavanja ili čišćenja, pristupi mašinama moraju biti dimenzionisani i prilagođeni za upotrebu opreme za spasavanje”.
Zaključci
Nova Uredba je postigla (ili će postići) mnoge ciljeve koje je Komisija postavila. To uključuje inovativne digitalne tehnologije, ublažavanje novih rizika i zabrinutosti za sajber bezbednost, promovisanje inovacija i digitalizacije i uvođenje značajnih promena za rešavanje problema koji su godinama ostajali nerešeni.
Uredba će imati značajan uticaj na kompanije u različitim sektorima tehnologije. Činjenica da su mašine i proizvodne linije stalno međusobno povezane u svrhu upravljanja proizvodnim podacima znači da svi oni podležu pravilima osmišljenim da spreče nastanak bezbednosnih rizika koji proističu iz kršenja sajber bezbednosti.
Rešavanje ovog pitanja biće posebno izazovno, jer će možda morati da se usvoje relativno nepoznata tehnološka rešenja. Takođe je izražen rizik da improvizovani konsultanti ili stručnjaci preporučuju preskupa rešenja koja i dalje ne uspevaju da obezbede usaglašenost sa propisima.
Vreme je pred nama, videćemo šta će nam doneti .
*Koboti: pročitajte više o kobotima u našem skorašnjem tekstu na ovom sajtu – klik na link ispod:
Robot “Kobot” u Intralogistici
Izvor Informacija: European Agency for Safety and Health at Work
https://osha.europa.eu/en
AUTOR: Trasing Media, Januar 2024.
Petar Gligorijević / petar@trasing.co.rs
