Add A Comment
Svakog meseca Novembra, tradicionalno se održava Godišnja Logistička Konferencija u organizaciji Srpske Logističke Asocijacije. Takođe tradicionalno, Trasing je jedan od sponzora ovog događaja, pa tu priliku koristimo i za susrete sa poslovnim poznanicima i saradnicima, kao i za uspostavljanje novih poznanstava. Pre nekoliko godina mi smo utvrdili pravac kretanja u izlaganju, gde smo odabrali jedinstveni način: umesto da govorimo o našim proizvodima i uslugama, mi naš termin za prezentaciju koristimo kako bismo rekli nešto drugo. Ove godine to je bio tekst o AUTOMATIZACIJI koji je imao čast da govori prijatelj kompanije, srpski glumac i prvak SNP-a iz Novog Sada, Gospodin Milorad Kapor.
Na prošlogodišnjoj konferenciji (2021) naš gost bio je takođe glumac Vojin Ćetković, koji je govorio tekst “O krizi ljudskosti”. To je originalni govor Albera Kamija koji je poznati pisac održao na Kolumbija Univerzitetu u Nju Jorku pre 70-ak godina. Izbor je pao na ovo “delo” jer do tog trenutka taj govor nikada nije preveden a time ni publikovan na srpskom jeziku pa je to bila sjajna prilika za nas: tekst smo preveli uz profesionalnu pomoć, da bi potom Vojin Ćetković maestralno “odigrao ulogu”.
Da se podsetimo 2021-e kroz par fotografija:
govori tekst Albera Kamija "O Krizi Ljudskosti"
se obraća posetiocima
ulazak na konferenciju
Kao zlatni sponzor ovog događaja, i kao kompanija koja beži od ustaljenih pojavnih obrazaca odlučili smo da pažnju tržišta u slučaju ovog događaja skrenemo na nesvakidašnji način, izborom tema koje su “šire” od poslovnog Trasing konteksta.
Kako je u biti našeg poslovanja automatizacija procesa, mi smo izborom teme na ovaj način postigli da bude interesantna publici daleko široj nego što bi to bio slučaj sa izborom usko specijalizovane teme. Automatizacija je čak, rekli bismo, globalna tema koja se tiče svih ljudi koji žive, rade i privređuju u uslovima liberalnog kapitalizma, u kojima obitava veći deo planete.
Evo originalnog teksta koji je za naše potrebe pripremio Mark Log
Čovek je najslabija karika! Kako ovo strašno zvuči, zar ne? Ne morate odgovarati – ljudi smo, znam šta ste pomislili – naravno da je strašno. I koliko god nećemo da verujemo u ovu izjavu (Jer kako ja?!? Kako mi da budemo najslabiji?!?), toliko je često čujemo da ne možemo da se ne stresemo bar malo. Ali, ako okrenemo priču „naopako“ možda je čovek i najjača karika. Pođimo od početka…
Napredak nauke u poslednjih nekoliko decenija doveo je do brzih promena u svim sferama društveno-ekonomskog života, a među najdrastičnijim su one koje se dešavaju u svetu industrije – tamo gde su softveri, računari i roboti dobrim delom zamenili ljudske ruke. Time su olakšali proizvodnju i skladištenje i doveli do značajnog ubrzanja svih procesa, ali i nekih, potencijalnih, etičkih problem.
Da li nam je automatizacija pretnja?
Pitanje automatizacije često se sagledava iz kritičkog ugla, jer kao njen rezultat imamo ukidanje pojedinih radnih mesta – poput zamene skladištara zaduženog za donošenje robe iz skladišta do mesta utovara, transportnim sistemom koji će to uraditi automatski. Međutim, samo 5% trenutnih zanimanja može u potpunosti da se automatizuje, što nam govori u prilog tome da ipak nismo toliko ugroženi koliko je ovaj stav društveno zastupljen. Štaviše, često se zanemaruje činjenica da automatizacija stvara i nova radna mesta. Nemojmo zaboraviti da pre samo dvadesetak godina, aplikacije koje su nam danas sastavni deo svakodnevnog života nisu ni postojale, a ohrabrenje po ovom pitanju stiže i od poznate američke konsultanstske kuće, McKinsey, koja predviđa da će 2030. godine čak 10% zaposlenih obavljati poslove koji danas još uvek ne postoje. Već se osećate bolje, zar ne? Da, da, znam… I meni je već nekako toplije…
Šta mislite – da je ipak koristimo?
Bilo je ovo ohrabrujuće – ipak neće da nas „pregaze“ roboti, ali moramo li baš sve da automatizujemo? Znate kako kažu naši stari – živeli smo mi i bez svega toga… I istina, živeli su. I to lepo. Sporije. Ali mi letimo i to letimo brzo. Navikli smo se da nam je komotno i želimo sve sad i odmah. Dobro, dobro… Može i za juče… (govoriti u šaljivom tonu) I nema ništa loše u tome. Stvaramo sebi „klimu“ i okruženje u kojoj nam je lepo i lakše. Sve je na klik. Kliknemo da pronađemo, klinemo da vidimo, kliknemo da poručimo, kliknemo da platimo… Da uključimo, isključimo, pozovemo, pošaljemo, … I baš nam je lepo i zgodno, ali da bi naš klik mogao da se pretvori u nešto opipljivo što ćemo imati odmah – „mašinerija“ iza mora da bude jako efikasna i brza. Proizvodnja mora da teče, mora da bude automatizovana – jer bismo manufakturu morali dugo da čekamo. Transport, takođe, mora brzo. Skladištenje – brzo. Otprema – brzo. Dostava – odmah. I eto ga „klik“ je stigao. Ali još jedna stvar, pored brzine, nam je postala jako važna. Gotovo smo intolerantni na greške. I „mi“ kao pojedinci i „mi“ kao firme. Zato nam je preciznost jako važna, a ona je, kada zavisi samo od nas, ljudi, ipak na „staklenim nogama“, zato, dragi automatizovani sistemi – dobrodošli u naš privatno-poslovni život.
Je l’ onda automatizacija potreba ili luksuz?
Vratili smo se malo iz svakodnevnog života u industriju, jer, smo ipak na lolgističkom skupu, mada, pre će biti da su privatni životi i industrija u uzročno-posledičnom odnosu, nego što su dva sveta, ali… Držimo se pri kraju današnjeg druženja ipak ovog poslovnog dela. Još jedan element – uz uštedu vremena i smanjenje grešaka, koji čini trougao uspešnosti kompanija, treba danas da spomenemo. Pri automatizaciji procesa koje sprovodimo, važno je da „ostavimo prostor“ za prilagođavanje novim zahtevima tržišta koji će se neupitno desiti. Zato, postavimo pitanje ponovo – da li je čovek najslabija karika?
Mi smo napravili sve što nam treba. Pravimo onako kako nam treba. Unapređujemo sve oko nas. Zbog nas. Automatizacija nam pomaže tamo gde fizički ne možemo da odgovorimo svojim željama.
Na jednom štandu ispred ovih sala piše: „Vreme, preciznost i sposobnost prilagođavanja određuju pobednika u svakom poslu“. Razmislite o tome kada se donosi odluka da li automatizovati procese u skladištu Vaše kompanije.
Ono što je sigurno je da bez automatizacije, odgovora na želje i zahteve – nema.
Bez nje pobede u biznis trci nema.
I da, davno je prestala biti luksuz. Sada je nasušna potreba industrije.
Fotografije:
Priprema: Trasing Media, 2022.