Pred vama je članak iz 2022.godine, zasnovan na tadašnjim podacima. U drugoj polovini teksta je ažurirani* pogled na automatizaciju, robotiku i intralogističke sisteme koje Amazon danas koristi u svojim fulfillment centrima – sisteme čija logika na prvi pogled nije uvek očigledna.
Intralogistika, kretanje robe unutar proizvodnih i logističkih objekata – poslednjih godina razvija se izuzetnom brzinom.
Jedan od glavnih pokretača tog razvoja jeste e-trgovina, zajedno sa stalnim pritiskom da porudžbine budu obrađene i isporučene sve brže. Sa rastom broja onlajn porudžbina rasli su i: broj logističkih centara, stepen njihove automatizacije i broj robota koji u njima svakodnevno obavljaju sve složenije zadatke.
Amazon.com, Inc. je američka multinacionalna tehnološka kompanija sa sedištem u Sijetlu, čije poslovanje obuhvata e-trgovinu, cloud computing, veštačku inteligenciju i logistiku.
*ažurirani: molimo obratite pažnju: svi brojevi i informacije iz prvog dela teksta su zastareli a time i upitne tačnosti i akuracije. Podaci i informacije izneti u drugom delu teksta (posle podnaslova “SKOK U 2026: HAOS je ostao – sistem se promenio”) mogu se smatrati hronološki relevantnim: oslanjaju se na najnovije izvore, pa su time u većoj meri tačne i precizne.
Amazon je jedan od najefikasnijih skladišnih sistema na svetu izgradio prihvatajući – HAOS.
Kada je Dejv Alperson 1997. dobio svoj prvi posao u Amazonovom skladištu kao privremeni radnik, čitavu smenu provodio je pešačeći kroz objekat sa listom u ruci i tražeći proizvode, uglavnom knjige koje su kupci naručili.
Dvadeset godina kasnije, kao regionalni direktor operacija Amazona u Indijani, Alperson je nadgledao 18 skladišta koja nisu imala ništa zajedničko sa objektom u kojem je počeo. Amazon je već tada prodavao milijarde proizvoda, dok su pojedinačni fulfillment centri svakodnevno obrađivali desetine ili stotine hiljada artikala. Nekadašnje skladište pretvorilo se u precizno koordinisan sistem ljudi, softvera, transportera i automatizovane opreme.
„Čim se pojavila mogućnost da možete nešto naručiti i dobiti sutra, to je okrenulo industriju naglavačke. Time i celi svet.”.
U procesu izgradnje poslovnog sistema, Amazon je potpuno redefinisao efikasnost skladišta. Lansirao je Prime kao uslugu u kojoj dobijate narudžbinu za dva dana. „To je bila glavna inovacija!“, kaže Danijel Teobald iz Vecna-e. kompanije koja uvodi robote u skladišta. „Čim su ljudi shvatili da mogu nešto naručiti i dobiti sutra, to je okrenulo industriju naglavačke”.
Međutim, srž ove efikasnosti nisu Amazon-ovi roboti. Nešto drugo je u pitanju ali to nešto niti je novo niti je revolucionarno. U stvari, neka verzija toga je već postojala kada je Alperson radio u ranim Amazonovim skladištima.
Ono što Amazonova skladišta čini posebno zanimljivim jeste način organizacije zaliha: POTPUNO NASUMIČNO.
Kako je e-trgovina učinila nasumično skladištenje efikasnim??
U tradicionalno organizovanom skladištu, kada stigne pošiljka, recimo, paste za zube, operater pogleda gde se nalazi polica sa pastom za zube, a zatim odnese kutiju na tu policu.
Međutim, kada kutija paste za zube stigne u Amazonovo skladište, proces funkcioniše drugačije. Operater uklanja grupno pakovanje (od 20,50 ili 100 komada tubi paste) te kreira više grupa – nekoliko sa samo jednom tubom paste, nekoliko sa dve, tri, i par grupa od po 10ak tubi paste. Sve ih odlaže gde god nađe slobodan prostor. Potpuno nasumično. Nema organizacije prema mestu slanja ili veličini predmeta (osim za veoma velike predmete) niti prema tipu kupca koji će ih verovatno naručiti. Bukvalno, kutija sa 50 tubi paste za zube može se čuvati na 50 različitih mesta u skladištu.
Nasumično skladištenje čini pronalaženje paste za zube lakšim i bržim. Da postoji posebno mesto u skladištu za pastu za zube i da recimo neko naruči pastu, „berač“ (engl: picker, tako Amazon naziva zaposlene koji sakupljaju predmete) bi morao da ide do tog mesta, što može biti 3,metra a može biti i 200,m. Ali ako skladište čuva pastu za zube na 30 ili 50 različitih lokacija, mnogo je veća šansa da postoji jedna u blizini berača koji je traži. Takođe postoji velika šansa da je druga stavka (koju je kupac naručio a berač je traži), takođe u blizini!
„Sa milijardama artikala koje isporučujemo, svaka prilika da se proces poboljša za samo jednu sekundu je super važna i relevantna“ -D.Alperson
Da li znate da....
...je Amazon bio na 4. mestu najpoželjnijih poslodavaca u 2022-oj!
Nasumičnost je takođe poželjna kada je u pitanju upravljanje širokim spektrom artikala koje kupci sada naručuju putem interneta – jer štedi prostor. Amazon skladišta sadrže ogroman broj artikala koji se mogu naručiti u svakom trenutku, ali ne skladište veliku količinu svake stavke. „Možda imaju samo jednu kutiju Cheeriosa“, kaže Tom Galuco, osnivač kompanije Iam Robotics, koja proizvodi robote za skladištenje. “Ako biste imali prostor za svaki proizvod, trebalo bi vam ogromno skladište.”
Najveće Amazonovo skladište**(pronađite tačne podatke niže u tekstu) (2021.) se prostire na 95.000 kvadratnih metara, što je oko 17 NFL fudbalskih terena! Rezervisanje praznog prostora na „polici za pastu za zube“ dok se čeka sledeća pošiljka paste značilo bi još veća skladišta. Efikasnije je koristiti bilo koji slobodan prostor na polici.
Kako Amazon i druge e-commerce kompanije prodaju proizvode direktno krajnjim potrošačima robe (ne preko maloprodaje, prodavaca tj.ritejlera) to je takođe faktor u efikasnom nasumičnom odlaganju predmeta. Kupcu šalju jednu tubu paste za zube, a ne kutiju od 50 tuba u prodavnicu, tako da nema razloga da se svih 50 tubica drži zajedno u skladištu.
Amazon nije izmislio ovu strategiju, ali kompanija ju je primenila u obimu koji nikada ranije nije viđen.
Sistem upravljanja zalihama kompanije, koji je sama izgradila, čini ovu filozofiju slučajnog skladištenja mogućom. U Amazonovim skladištima danas, pre nego što radnik stavi nešto na policu, on koristi ručni računar da skenira bar kod i na proizvodu i na polici. Ovo omogućava računaru da prati gde se svaka stavka nalazi. Ovo je praksa i u drugim kompanijama iz ove oblasti, samo je pitanje kako kompanije prikupljaju i upravljaju podacima koje prikupe.
Kiva roboti i automatizacija Amazon skladišta
Amazon je 2012. godine kupio Kiva Systems (link govori o trenutnim robotima u upotrebi) za 775 miliona dolara, a do kraja te decenije već je koristio više od 100.000 robotskih jedinica. Iako se ovi roboti često hvale kao ključ za efikasnost Amazona, oni ne bi funkcionisali tako dobro bez ostalih učesnika u procesu, najpre Amazonovog WMS (Warehouse Management System) softvera.
Kako su Kiva roboti promenili komisioniranje
Radnici u Amazonovim skladištima opremljenim robotima ne moraju da donose artikle na police radi skladištenja – roboti donose police do njih. Kiva roboti rade tako što podignu policu u kojoj se nalazi željeni artikal i pokreću je do mesta za “branje” gde će operater uzeti artikal i spremiti ga za slanje. Isto tako Kiva roboti pokreću police do mesta na kome će operater obaviti suprotnu radnju – skladištenje robe – uložiće tj staviće artikle u policu.
Zalihe u skladištima sa robotima se čuvaju koristeći istu strategiju kao u Amazonovim nerobotizovanim skladištima. Razlika je u tome što radnici Amazona u skladištima opremljenim robotima ne moraju da donose predmete na police radi skladištenja jer roboti donose police do njih. Umesto humanoidnih robota, ovi su male mašine nalik kutijama koje podižu police i pomeraju ih duž mreže koridora za kretanje, u kojoj istovremeno operiše na destine drugih robota koji nose police, bilo na isporuku ili skladištenje. Kao i kod nerobotizovanih skladišta, radnici zatim skeniraju artikal, stavljaju ga na jednu od polica, gde god ima slobodnog prostora.
Kivini roboti su Amazonovu strategiju nasumične organizacije učinili još bržom. Dojče banka je 2016. procenila da je ciklus „klikni za isporuku“ – vreme potrebno da se proizvod pokupi, spakuje i pošalje – iznosi 60 do 75 minuta kada zaposleni ručno upravljaju procesom. Uz pomoć robota, isti posao se obavlja za 15 minuta. Takođe, skladišta opremljena Kiva robotima mogu da skladište više zaliha od onih bez njih.
Theobald, čije softversko rešenje za robotiku u skladištu radi i sa tradicionalnom i sa nasumičnom strategijom, kaže da je, kada je počeo da radi u industriji pre 20 godina, oko 20% skladišta koristilo nasumične strategije. Sada, on kaže da je taj procenat oko 50%. Nasumično skladištenje ima smisla kada je prostor ograničen ili kada su vreme i/ili količina zaliha nepredvidljivi.
Pre dvadeset godina, oko 20% skladišta koristilo je strategiju slučajnog izbora (gde će spustiti nvopristigle proizvode). Sada je to oko 50%.
„Maloprodaja je nestalna, posebno kada isporučujete pojedinačnim kupcima kao što smo vi i ja“ kaže Džon Bartoldi, profesor industrijskog i sistemskog inženjeringa na Georgia Tech. „I Amazon i Volmart imaju ogroman portfolio proizvoda i isporučuju ogromne količine. Usled takve frekvencije (učestalosti) oni stalno rekonfigurišu svoju ponudu. Nemoguće je planirati i upravljati prostorom u tako dinamičnom okruženju.” A pošto se proizvodi koji se nude – jako brzo menjaju, ima još manje smisla čuvati namenski prostor za jedan određeni proizvod.
Nakon što je Amazon zadovoljstvo svojih kupaca oterao na plus milion nudeći besplatnu dvodnevnu isporuku Prime kupcima, mnogi on-line prodavci su se toj nezgodnoj situaciji prilagodili širenjem proizvoda ne samo po celom magacinu (dakle nasumično skladištenje), već i na različitim lokacijama skladišta (podela većeg pakovanja na više manjih), tako da su, naučili smo – veće šanse da proizvod bude bliže beraču (pikeru) a time i kupcima koji ga naruče, samim tim i jeftiniji za brzu isporuku.
Amazon se fokusirao na poboljšanje procesa isporuke tokom „poslednje milje“ -“last mile” – je stručan termin u oblasti poštanskih biznisa. Kao takav, označava čitavu oblast kojoj su namenjeni mnogi proizvodi i usluge a sve u cilju maksimalnog ubrzanja na poslednjoj milji. Naime, poslednji deo puta isporuke jedne pošiljke ima specifičnosti. Najčešće je to prostor koji popunjava lokalna jedinica pošte sa formatima isporuke predefinisanim pre 75-80godina (poštar jednom nedeljno). Logično, ukazao se prostor za optimizaciju pa je za proaktivne igrače poput Amazon-a to bilo polje za igru i zaradu. Amazon je još početkom novog milenijuma dobio od američke uprave za letenje lotove za koridore letenja u naseljenim zonama, radi testiranja, da bi danas to bila standardna usluga u nekim državama.
AMAZON ROBOTI TIPA KIVA
Pregled ključnih modela i njihovih karakteristika:
- DU 1000 (Prvi Kiva robot): Originalni, narandžasti robot četvrtastog oblika sa kapacitetom dizanja do 450 kg. Kretao se isključivo preko QR kodova na podu unutar ograđenih zona skladišta.
- Hercules (DU 3000): Direktni naslednik Kiva DU1000 robota. Niži je, znatno tiši i jači, sa kapacitetom dizanja od 560 kg, a opremljen je 3D kamerama za bolju orijentaciju. U plavoj originalno ali i u narandžastoj boji.
- Pegasus: Manji robot sa ugrađenom pokretnom trakom (konvejerom) na vrhu. Primarna uloga mu je brzo i precizno sortiranje pojedinačnih paketa prema rutama.
- Xanthus: Modularna i jeftinija verzija Pegasusa. Njegova gornja platforma se može menjati (konvejer, korpa ili nosač), čime se lako prilagođava različitim zadacima.
- Proteus: Prvi potpuno autonoman robot (AMR), prepoznatljiv po zelenoj boji. Koristi napredni AI i kompjuterski vid, pa se slobodno kreće direktno među ljudima bez zaštitnih ograda.
- Titan: Najnoviji i najsnažniji “teškaš”. Može da podigne čitave palete i terete težine do 1.100 kg, kombinujući snagu Herculesa i naprednu navigaciju Xanthusa.4
- ….
2026.
SKOK U 2026: HAOS je ostao – sistem se promenio
Kada je prethodni deo ovog teksta nastao, Amazon je već bio jedan od najzanimljivijih primera primene koncepta nasumičnog skladištenja. U međuvremenu su se brojke promenile gotovo do neprepoznatljivosti, tehnologija je napravila nekoliko velikih koraka napred, a brzina isporuke koja je tada izgledala impresivno danas više nije standard kome se teži.
Jedna stvar se, međutim, nije promenila.
HAOS je ostao.
Amazon i danas koristi random stow u svojim fulfillment centrima širom sveta. Proizvod i dalje ne mora da ima „svoje“ stalno mesto na polici. Na prvi pogled nepovezani artikli mogu stajati jedni pored drugih, jer fizički red koji je intuitivan čoveku nije neophodan kada informacioni sistem pouzdano zna gde se svaki proizvod nalazi.
Zanimljivo je da Amazon nastanak ovog pristupa danas povezuje još sa 1997. godinom. Velika tražnja za popularnim naslovima, poput knjiga o Hariju Poteru, stvarala je gužvu oko istih skladišnih lokacija. Raspoređivanje primeraka iste knjige na različite slobodne pozicije uklonilo je to usko grlo.
Dakle, osnovna ideja koju smo opisivali pre nekoliko godina nije nestala. Naprotiv – preživela je ogromnu tehnološku transformaciju sistema oko sebe.
Od 100.000 do više od milion robota
U prethodnom delu ovog teksta govorili smo o više od 100.000 Kiva robota. Ta cifra danas najbolje služi kao pokazatelj koliko se brzo Amazonova automatizacija razvijala.
Do 2023. Amazon je već govorio o više od 750.000 robota, a u junu 2025. kompanija je pustila u rad svog milionitog robota.
U 2026. Amazon navodi da u njegovim fulfillment centrima radi više od milion robota, koji više nisu zaduženi samo za dovoženje polica do zaposlenih. Robotski sistemi učestvuju u skladištenju, komisioniranju, sortiranju i unutrašnjem transportu robe.
Promenio se, dakle, i odgovor na pitanje šta uopšte podrazumevamo pod „Amazonovim robotom“.
Nekada je karakteristična slika bila mala Kiva jedinica koja ulazi ispod police, podiže je i odvozi do radne stanice. Danas Amazon Robotics predstavlja čitav ekosistem mobilnih robota, robotskih ruku, sistema računarskog vida, automatizovanih skladišnih rešenja i veštačke inteligencije koja koordinira njihov rad.
Sequoia: mnogo više od pokretne police
Dobar primer te promene je sistem Sequoia.
On povezuje mobilne robote, kontejnerizovano skladištenje, robotske manipulatore i ergonomske radne stanice u jedinstvenu celinu.
Prema podacima Amazona, Sequoia omogućava da se primljena roba identifikuje i uskladišti do 75% brže, dok vreme potrebno za obradu porudžbine kroz fulfillment centar može biti smanjeno do 25%.
Razmere sistema takođe pokazuju koliko smo daleko odmakli od brojki iz prvog dela ovog članka.
Amazonov fulfillment centar nove generacije u Shreveportu u Louisiani prostire se na više od 3 miliona kvadratnih stopa – približno 279.000 m² – na pet nivoa. Njegov Sequoia sistem može da primi više od 30 miliona artikala.
Dakle, promenila se i veličina objekata i način na koji se prostor unutar njih koristi.
AI sada upravlja i kretanjem robota
Još jedna velika razlika u odnosu na period u kojem je nastao prvi deo ovog teksta jeste veštačka inteligencija.
Amazon je 2025. predstavio DeepFleet, AI model namenjen koordinaciji kretanja robotske flote. Prema podacima kompanije, njegova primena poboljšava efikasnost kretanja robota za približno 10%.
U ogromnoj floti svaki procenat znači mnogo.
To je logičan sledeći korak razvoja sistema. Prvo je softver morao da zna gde se nalazi svaki artikal. Potom su roboti počeli da pomeraju robu i police. Sada AI pomaže da se odluči kako će više od milion robota kretati kroz sistem uz što manje nepotrebnog puta i zagušenja.
Od dvodnevne do isporuke istog dana
Možda je promena još vidljivija kada pogledamo rezultat celog sistema – brzinu kojom roba stiže do kupca.
U vreme nastanka prethodnog teksta besplatna dvodnevna Prime isporuka predstavljala je jedan od glavnih simbola Amazonove logističke prednosti.
U 2026. letvica je postavljena mnogo više.
Tokom 2025. godine više od 13 milijardi artikala stiglo je Prime korisnicima širom sveta istog ili sledećeg dana. U SAD je više od 300 miliona proizvoda dostupno sa besplatnom Prime dostavom, dok su desetine miliona artikala dostupne za besplatnu Same-Day ili Next-Day isporuku.
Amazon je u međuvremenu razvio i novu generaciju manjih Same-Day Fulfillment centara. Više od 85 takvih objekata u SAD drži približno 90.000 najtraženijih artikala što bliže potrošačima.
I tu dolazimo do možda najvažnije promene u odnosu na Amazon koji smo opisivali nekoliko godina ranije. Nastavite sa čitanjem
HAOS više nije samo unutar skladišta
Originalni koncept bio je fascinantan zato što je pokazao da artikal ne mora da ima logično, čoveku razumljivo mesto u skladištu. Računar zna gde se nalazi i to je dovoljno.
Amazon 2026. isti princip praktično podiže za jedan nivo više.
Više nije važno samo na kojoj polici se artikal nalazi. Sistem mora da predvidi u kom fulfillment centru, u kom delu zemlje i koliko blizu budućem kupcu taj artikal treba da bude pre nego što je porudžbina uopšte napravljena!
Mašinsko učenje i AI koriste se za predviđanje potražnje i pozicioniranje zaliha bliže kupcima. Time se skraćuju transportne distance, smanjuje broj manipulacija i omogućava prelazak sa dvodnevne na jednodnevnu i sve češće isporuku istog dana.
Drugim rečima, fizički HAOS unutar police ostao je moguć zato što je digitalni red iznad njega postao još precizniji.
A iza vrata fulfillment centra?
Promene nisu stale ni kada paket napusti objekat.
Amazon Air, koji je u vreme nastanka prvog teksta još opisivan kao avio-mreža u izgradnji, danas je razvijeni deo Amazonovog transportnog sistema sa više od 100 aviona.
Još upečatljivija promena dogodila se sa dronovima.
Ono što je nekada bilo eksperiment danas je komercijalna usluga Prime Air. U 2026. Amazon vrši isporuke dronovima na više lokacija u SAD, otvorio je prvu takvu operaciju izvan SAD u Darlingtonu u Engleskoj, a planira da do kraja godine Prime Air proširi na gotovo 500 američkih gradova i mesta.
Cilj više nije demonstracija da paket može da stigne dronom. Cilj je isporuka za približno 30 minuta.
HAOS kao sistem, četri godine kasnije
Ako bismo danas ponovo postavili pitanje iz prvog dela teksta – kako jedan od najvećih sistema za obradu robe na svetu može da funkcioniše na principu nasumičnosti – odgovor bi ostao gotovo isti: nasumično nije isto što i nekontrolisano. Samo se razmera promenila.
Nekada je računar znao na kojoj polici se nalazi pasta za zube.
Danas informacioni sistem pokušava da predvidi u kom objektu ta pasta treba da bude pre nego što je kupac poruči, roboti je pomeraju kroz fulfillment centar, AI optimizuje njihovo kretanje, a ostatak logističke mreže pokušava da je dovede do kupca istog dana – ili čak za nekoliko desetina minuta.
Zato je možda izraz kontrolisani HAOS danas još prikladniji nego kada je ovaj tekst prvi put napisan.
Haos nije nestao.
Samo je kontrola postala mnogo sofisticiranija.
Trasing Marketing, septembar 2026.