Prijem prtljaga na aerodromu počinje na check-in poziciji, gde se kofer meri, obeležava i predaje transportnom sistemu. Od tog trenutka transporteri preuzimaju njegovo kretanje prema prostoru za dalju otpremu do aviona.
Trasing je za aerodrome Niš i Banja Luka projektovao, proizveo i instalirao sisteme za prijem i transport odlaznog prtljaga. Ove realizacije obuhvatile su check-in transportne jedinice i zajedničke transportne vodove, prilagođene raspoloživom prostoru i rasporedu prijavnih mesta.
Šta obuhvata BHS sistem za rukovanje prtljagom?
BHS je skraćenica od engleskog naziva Baggage Handling System — sistem za rukovanje prtljagom. U okviru Trasingovih realizacija u Nišu i Banjoj Luci, zadatak sistema bio je da prihvati prtljag sa check-in pozicija, objedini tokove i transportuje ga do zone za dalju otpremu.
Svaka check-in transportna jedinica sastoji se od dva transportera:
-
Prijemnog transportera sa merenjem težine, na koji putnik odlaže prtljag i na kome operater obavlja njegovo obeležavanje.
-
Odvodnog transportera, koji prihvata prtljag sa prijemnog transportera i predaje ga zajedničkom transportnom vodu.
Na ovaj način pojedinačna prijavna mesta povezuju se u jedinstven tok odlaznog prtljaga.
Aerodrom Niš – od projektovanja do puštanja u rad
Nakon izbora na tenderu 2012. godine, Trasing je realizovao sistem za prijem i transport odlaznog prtljaga na aerodromu Niš. Obim posla obuhvatio je projektovanje, proizvodnju, isporuku, instalaciju i puštanje sistema u rad.
Postavljena su četiri check-in transportna sistema, svaki sa po dva transportera, odnosno ukupno osam transportera na prijavnim pozicijama. Sami check-in šalteri nisu bili deo Trasingove isporuke.
Iza prijavnih pozicija izveden je zajednički transportni vod. Glavni transporter prihvatao je prtljag sa sva četiri check-in mesta, dok je naredna transportna deonica menjala pravac kretanja i vodila prtljag prema zoni za dalju otpremu do aviona.
Celina je povezala prijem, merenje i predaju prtljaga sa njegovim odvođenjem iz prostora za prijavu putnika.
Kako se prtljag kreće kroz sistem?
Putnik postavlja kofer na prijemni transporter, gde se meri njegova težina. Nakon obeležavanja prtljaga na check-in poziciji, kofer prelazi na drugi transporter, koji ga odvodi do zajedničke linije.
Glavni transportni vod objedinjuje prtljag sa četiri prijavna mesta i usmerava ga ka izlaznoj deonici. Promenom pravca transporta linija se uklapa u raspored aerodromskog prostora i doprema prtljag do mesta sa kog se nastavlja njegova otprema prema avionima.
Aerodrom Banja Luka – isto rešenje, prilagođen raspored
Za aerodrom Banja Luka Trasing je realizovao sistem zasnovan na istom tehničkom konceptu kao u Nišu. Isporučene su četiri check-in transportne jedinice sa po dva transportera i zajednički transportni vod.
Raspored linije prilagođen je položaju check-in prostora na aerodromu Banja Luka. Zadržane su iste funkcije prijema, merenja i odvođenja prtljaga, uz izmenjenu putanju transporta u skladu sa prostorom terminala.
Ova realizacija pokazuje kako se proveren koncept transportnih jedinica može primeniti na drugoj lokaciji, uz projektovanje rasporeda prema konkretnim uslovima objekta.
Trakasti transporteri S2000 prilagođeni aerodromskom prtljagu
Svi transporteri na obe realizacije pripadaju Trasingovoj seriji trakastih transportera S2000. Izvedba i izbor transportne trake prilagođeni su funkciji pojedinačnih deonica.
Prijemni transporteri na check-in pozicijama, koji istovremeno služe za merenje težine prtljaga, opremljeni su jačom gumenom trakom i ojačanom potpornom konstrukcijom u prijemnoj zoni. Na ostalim transporterima ugrađene su PVC transportne trake proizvođača Habasit.
Posebna pažnja posvećena je mestu na kom putnik odlaže kofer, kao i njegovom daljem prelasku između transportera. Prijemna jedinica mora da odgovori i na opterećenja pri spuštanju prtljaga i na zahteve svakodnevnog rada check-in pozicije.
Konstrukcija koja smanjuje rizik od zaglavljivanja prtljaga
Koferi i putne torbe razlikuju se po obliku, materijalu i dimenzijama, a točkići, ručke i slobodni kaiševi predstavljaju dodatni izazov pri transportu.
Zbog toga su sve površine i elementi koji mogu doći u kontakt sa prtljagom pažljivo razmotreni tokom projektovanja. Posebno oblikovani elementi na prelazima i uz putanju kretanja smanjuju mogućnost zapinjanja, zahvatanja delova prtljaga i njegovog zaustavljanja.
Cilj ovakve konstrukcije je pouzdan prolaz različitih komada prtljaga kroz sistem, uz smanjen rizik od oštećenja i potrebe za intervencijom operatera.
Održavanje, rezervni delovi i samostalnost korisnika
Oba aerodroma dobila su obimnu tehničku dokumentaciju, uputstva za rukovanje i održavanje, kao i listu rezervnih i habajućih delova koje je potrebno stalno imati u sopstvenom magacinu.
Izbor delova i pristup održavanju planirani su sa ciljem da se zamene, uključujući i zahtevnije servisne zahvate, mogu obaviti za približno 30 do 60 minuta, uz raspoložive delove i osposobljeno osoblje. Time se smanjuje rizik da čekanje na nabavku produži zastoj sistema.
Trasingovi inženjeri su pri izboru mašinskih i električnih komponenti prednost davali lako dostupnim elementima. Takav pristup omogućava korisniku da potrebne delove nabavlja iz više izvora i organizuje održavanje bez nepotrebne zavisnosti od isporučioca opreme.
Dugogodišnji rad sistema u Nišu
Za sistem na aerodromu Niš tokom prve dve godine bile su predviđene inspekcije, a nakon tog perioda servisna podrška organizovana je po pozivu.
Prema Trasingovoj evidenciji, nakon početnog perioda inspekcija zabeležen je samo jedan servisni poziv. Prema informacijama kojima raspolažemo u septembru 2026. godine, svi isporučeni transporteri i dalje su u funkciji i rade uredno.
Za Trasing, ove reference predstavljaju konkretno iskustvo u realizaciji aerodromskih transportnih sistema — od projektovanja check-in jedinica i njihovog povezivanja do instalacije, puštanja u rad i dugoročne servisne podrške.
VIDEO: BHS Baggage Handling System, aerodrom Konstantin Veliki Niš INI:IATA